Padavine pri tlu

U padavine pri tlu spadaju: rosaslanainje i poledica.

ROSA

Kada se vazduh u kontaktu sa hladnom površinom Zemlje ili predmetima na njoj kondukcijom ohladi do tačke rose, on postaje zasićen vodenom parom. Ukoliko je temperatura tačke rose iznad 0°C, tada dolazi do kondenzacije vodene pare i taloženja kapljica vode, koje se nazivaju rosa.

Rosa se obrazuje tokom vedrih noći sa slabim vetrom. Tada je efektivno izračivanje sa površine Zemlje veoma intenzivno. U toku oblačnih noći ili noći sa vetrom, mala je verovatnoća da će doći do obrazovanja rose. Oblačni sloj sprečava intenzivno hlađenje tla, dok vetar meša hladniji vazduh pri tlu i topliji vazduh iznad, pa se temperatura vazduha ne spušta do tačke rose.

Rosa

Formiranje rose zavisi od radijacionih i toplotnih osobina tla i predmeta na kojima se obrazuje. Najčešće i najviše rose se formira na predmetima i podlogama koji dobro zrače u infracrvenom delu spektra, a loše provode toplotu. Rosa se najčešće javlja na vegetaciji, zbog toga što gornje površine listova intenzivno gube toplotu zračenjem, a ona se ne može nadoknaditi usled slabog provođenja toplote od površine tla ka vegetaciji. Takođe, u biljnom sklopu vlažnost vazduha je povećana u odnosu na okolni vazduh, pa pre dolazi do zasićenja vodene pare nego iznad golog zemljišta.

Rosa je najobilnija i najčešće se javlja u tropskom pojasu, gde se gotovo svakog dana obrazuje znatna količina, koja se sliva sa biljaka i krovova kuća. U umerenom pojasu rosa se najčešće javlja u kasno proleće i ranu jesen, kada je vazduh dovoljno vlažan, a noći dovoljno duge.

SLANA

Slana se sastoji od sićušnih ledenih kristala u obliku ljuspica, iglica, perja ili lepeza. Obrazuje se deponovanjem vodene pare kada se temperatura vazduha spusti do tačke slane. Tačka slane je temperatura na kojoj, hlađenjem vazduha bez promene pritiska, vodena para postaje zasićena, ali u odnosu na led. Tačka rose na ternperaturama ispod 0°C je niža od tačke slane.

Ponekad se dešava da se prvo formira rosa, a da se zatim pri daljem hlađenju kapljice vode zamrznu. Tako formirani komadići leda nemaju kristalnu strukturu i nazivaju se smrznuta ili bela rosa. Kada je temperatura tačke rose oko 0°C mogu se istovremeno formirati i rosa i slana, jer se delovi podloge različito hlade zbog različitih radijacionih i toplotnih osobina. Slana je u ovakvim slučajevima obilnija od rose zbog manjeg napona vodene pare iznad leda. Daljim hlađenjem i kapljice rose se smrzavaju, pa ovako formirana slana nije strogo kristalne strukture i najčešće je u obliku perja.

Slana se javlja u umerenim širinama u hladnijem delu godine i njena čestina raste sa porastom geografske širine.

INJE

Inje se obrazuje na temperaturama ispod 0°C u prehlađenoj magli ili sumaglici, kada postoji horizontalno kretanje vazduha. Prehlađene kapljice magle lede se u dodiru sa hladnim vertikalnim površinama različitih predmeta (obično na njihovim ivicima izloženim vetru), obrazujući slojeve ledenih kristala sličnih slani. Istovremeno se i deponuje vodena para i to upravo na već formiranim ledenim kristalićima, pa se na taj način stvaraju naslage leda na tzv. napadnim ivicama. Postoji obično inje, inje koje se lako kruni i tvrdo inje koje ima mnogo kompaktniju strukturu.

Inje (Foto: CroMeteo)

Inje se javlja ređe od slane i za razliku od slane, koja se formira pri vedrom i tihom vremenu u najhladnijim noćnim časovima, inje se formira pri mutnom i vlažnom vremenu uz postojanje vetra i to u bilo kom delu dana. Naslage inja mogu prouzrokovati i veće materijalne štete, ako se natalože velike količine leda koje lome grane drveća, nadzemne žice i kablove, pa čak i čitave dalekovode.

POLEDICA

Poledica je gladak sloj providnog leda koji se obrazuje na horizontalnim, ali i vertikalnim površinama. Obično se obrazuje na početku ili kraju zimskog perioda na temperaturama vazduha i ispod i iznad 0°C.

Poledica se najčešće obrazuje na negativnim temperaturama do -6°C, zamrzavanjem prehlađenih kapljica kiše ili rosulje u dodiru sa čvrstim predmetima. Poledica nastala na ovakav način je najveće debljine i najduže se zadržava ako je temperatura dodirne površine ispod 0°C. Može se obrazovati ne samo na tlu, već i na drveću, telefonskim žicama i električnim kablovima i prouzrokovati lomljenje grana i nadzemnih vodova.

Poledica (Foto: vestinet.rs)

Kada je zemljište smrznuto, poledica na tlu može nastati i na temperaturama vazduha iznad 0°C. To se obično dešava kada posle perioda veoma hladnog vremena dođe do naglog otopljenja. Može nastati kada na smrznuto tlo padne kiša ili rosulja, ili pri advekciji toplog i vlažnog vazduha kada se vodena para u dodiru sa hladnom podlogom prvo kondenzuje, a zatim smrzne.