Promenljivi vremenski uslovi neće bitnije uticati na menjanje situacije na prolećnim ratarskim usevima u Srednjobanatskom regionu, koji su u fazi voštane zrelosti ili u fazi pune zrelosti.

Kiša koja je padala početkom treće dekade avgusta promenila je tek malo toga. Kukuruz je trenutno u fazi voštane zrelosti, a najraniji hibridi sa najranijim rokovima setve imaju oko 30 procenata vlage, te će u najskorije vreme početi i njihova berba, dok će se sa žetvom još malo sačekati kako bi se zrno osušilo.

Suša kukuruz 2015 (Izvor: slobodnaevropa.org)
Suša kukuruz 2015 (Izvor: slobodnaevropa.org)

Manji rod, soje, kukuruza i suncokreta

Kiša koja je prethodnih dana padala, na kratko je prekinula žetvu suncokreta, a ovu proizvodnu godinu karakterišu velike razlike u prinosu koji iznosi od jedne do dve tone po katastarskom jutru. Te razlike u prinosu očekuju se na čitavoj površini Srednjobanatskog okruga.

Atar sela Jankov Most kod Zrenjanina, najbolje ilustruje situaciju u regionu Srednjeg Banata, što je najuočljivije kod suncokreta. Prema rečima tamošnjih ratara, njihove njive su od maja dobile svega 50 litara kiše po kvadratnom metru. Koliko je to malo, pokazuje podatak da u normalnim godinama količina padavina bude bar četiri puta veća. „Ovogodišnji prinos suncokreta od 700 kilograma po katastarskom jutru neće pokriti ni troškove kombajniranja. To je trećina prošlogodišnjeg roda, a repromaterijal je bio za 20 odsto skuplji nego lane“, razočarano priča Andraš Husta, ratar iz Jankovog Mosta.

Ipak, situacija bolja nego 2012. godine

Za useve koji imaju duži period vegetacije, za neke krmne useve i za useve poststrne setve, kiša je ipakdobro došla, i to ne samo zbog količine padavina, već i zbog povećanja vlažnosti vazduha. Padavine su korisne i za predstojeće radove koji slede posle žetve ratarskih useva. Tu se pre svega misli na obradu zemljišta i njegovu pripremu za jesenji period.

U poređenju sa 2012. godinom, kada je suša nanela ogromne štete domaćoj poljoprivrdi, sadašnja situacija je ipak znatno bolja. Tu se pre svega misli na dobru oplodnju, jer je 2012. veliki broj biljaka ostao neoplođen. Jalovost je bila zabeležena u velikom procentu. Ove godine ipak neće biti parcela bez roda, naravno ukoliko su ispoštovani optimalni i razumni rokovi setve, objašnjavaju agronomi.

IzvorAgroKlub
Podeli
Jedan od osnivača i urednika sajta MeteoPlaneta, inicijator osnivanja i sadašnji predsednik Udruženja EkoMeteos. Rođen je 1993. godine u Zrenjaninu. Meteorologijom je počeo da se bavi sa svojih 9 godina, a prognozama i analizama vremena od svoje 13. godine. Njegove preokupacije su studije, ali i sve vezano za Udruženje EkoMeteos. Glavni je prognostičar i programer našeg tima. U meteorologiji ga najviše zanimaju prognoze, ali i tehnička meteorologija – automatske meteorološke stanice, radari…