Verovatno retko koji posetilac MeteoPlanete i sličnih portala kod nas i u okruženju nije primetio za naše prostore novi trend u meteorologiji – imenovanje ciklona. Očigledno je da dosadašnji izrazi, kako u pisanim, tako i u radio – televizijskim medijima poput „Apokalipsa“, „Katastrofalno nevreme“, „stiže kataklizma“, „smak sveta“ nisu bili dovoljni da često bespotrebno zastraše širu javnost, krenulo se u imenovanje ciklona, kao što se to negde u svetu čini sa tropskim ciklonima – uraganima, tajfunima… Ovim se krenulo u narušavanje jedne divne nauke kao što je meteorologija – čiji cilj treba da bude da nas upozna sa dešavanjima u atmosferi i svim procesima u njoj, a ne da nas uči imenovanju ciklona…

Uragan Katrina 28. avgusta 2005 godine (Izvor: Wikipedia)

Razlika između tropskih ciklona i ciklona na našim prostorima

Kako ciklone u Sredozemlju nikako ne treba porediti sa onim u svetskim okeanima – dovoljno je obratiti pažnju na njihovu brojnost. Dok na vreme u Srbiji i regionu godišnje zna uticati i više od 50 ciklona, broj tropskih ciklona u svetskim okeanima značajno je manji – najčešće između 10 i 15 na godišnjem nivou, ponekad i manje. To je polazna tačka o tome kako imenovanje ciklona na našim prostorima nije potrebno. Takođe, sistem nastanka i „života“ ciklona kod nas i u velikim okeanima sasvim je drugačiji, naime koriste se drugi izvori energije za njihovo jačanje i slično…

Druga razlika, odnosno argument, jeste svakako jačina tropskih oluja. Vetar i u najslabijoj kategoriji uragana dostiže čak 100 km/h, a kod onih najjačih koje pamti ceo svet i preko 300 km/h. Pritom je reč o konstantnom vetru navedenih brzina, sa kojim nije moguće izboriti se. Kod uragana su štetne posledice uobičajena pojava, dok kod ciklona na našim prostorima to nije slučaj, čak štaviše – vrlo je retka.

Naš treći argument jeste dužina trajanja ova dva tipa ciklona i njihov uticaj na vreme. Zapitajmo se da li ima smisla imenovati ciklone koji često nekom području donesu dve – tri kapi kiše? Naravno da nema! Za razliku od tropskih depresija koje uvek pretenduju da pređu u tropske oluje, a potom u uragan, na vreme u našim krajevima često deluju cikloni koji ponekad nemaju ni izražen ciklonski centar niskog vazdušnog pritiska. Dok uragani često uzimaju hiljade života, ponekad i desetine hiljada, i izazivaju rupe u budžetu reda veličine nekoliko milijardi dolara, cikloni kod nas retko kada odnesu ljudske živote. Ponovo se zapitajmo ima li smisla imenovati ciklone kod nas i porediti ih sa tropskim ciklonima?

Možemo reći da su tropski cikloni ogromni dugoživeći sistemi. Primera radi, uragan Sandy 2012. imao je prečnik od čak 1520 kilometara, a da ne spominjemo da uragani neretko znaju „živeti“ i više od 20 dana!

Istorija imenovanja tropskih ciklona

Imenovanje tropskih ciklona zalazi u duboku istoriju – naime ono je počelo davne 1945. godine u Americi zbog lakše komunikacije između meteorologa i krajnjih korisnika, tačnije zbog što lakšeg davanja upozorenja na opasne vremenske pojave. Imena se lakše pamte i lakše „ulaze u ljudsko uho“ – što kod nas postaje predmet zloupotrebe od strane medija.

Imenovanje ciklona u Evropi – Nemačkoj

Praksa imenovanja baričkih sistema postoji i u Evropi, ali nije nikada zaživela. No ta praksa ne obuhvata samo ciklone, već i anticiklone iznad Evrope. Nemci imenuju sve baričke sisteme, a pritom, za razliku od Srbije, stručnjaci odlučuju gde jedan ciklon završava, a drugi počinje. Dakle, meteorolozi i naučnici imenuju sinoptičke sisteme, a nikako raznolike organizacije kakvih ima u velikom broju. O činjenici koliko je ova praksa itekako diskutabilna dovoljno govori podatak da uopšte nije prihvaćena u ostalim državama. Naime, imenovanje polja visokog pritiska (anticiklona) verovatno izaziva podsmeh kod dobrog dela meteorologa, i kod onih koji se iole razumeju u ovu nauku. Inače, jedan poznati italijanski meteorološki portal imenovanje ciklona i nanošenje svake druge štete meteorologiji nazvao je meteo-terorizmom.

Meteo terozizam - upravo sada (Izvor: www.meteo.it)

Zaključak…

Imenovanje ciklona u Evropi, iz meteorološkog ugla, definitivno deluje smešno. U skladu sa snagom i brojnošću ciklona na ovim prostorima, kao i shodno broju opasnijih meteoroloških situacija, imenovanje ciklona nema nikakvog smisla. Ukoliko u Evropi njihovo imenovanje slučajno i bude zvanično prihvaćeno, ciklone će imenovati nadležne institucije – kao što je to WMO (Svetska meteorološka organizacija) ili naš RHMZ (Republički hidrometeorološki zavod). Ista pravila važe i u svetu gde je imenovanje olujnih sistema prihvaćeno, a ne kao kod nas gde imena ciklonima daje čak štaviše neformalna grupa ljudi (koja nije čak ni registrovano udruženje / nevladina organizacija) – koja se između ostalog hvali imenovanjem ciklona „Tamara“ – koji je u maju ove godine izazvao stravične poplave kod nas. Njih ipak nećemo imenovati, ali dovoljno je „pročešljati“ neke online medije i doći do njihovog imena. Nisu vredni pominjanja na našem portalu, budući da ništa korisno za meteorologiju u našoj zemlji nisu uradili, već kaljaju njen ugled i od meteorološke nauke prave cirkus, jer izgleda da – nemaju pametnija posla.

Mediji u Srbiji, čiji je kvalitet sve lošiji, zdušno su prihvatili da se svakoj opasnoj i manje opasnoj meteorološkoj situaciji daje ime. Vrlo je popularno za štete i katastrofe okriviti pojavu sa ljudskim imenom, jednostavno, reč je o idealnoj podlozi za bombastične naslove. Nadamo se da je u glavama urednika ostalo bar malo želje za kvalitetnim obaveštavanjem, te da će shodno tome ubuduće pre objavljivanja informacija koje izrazito štete meteorologiji kontaktirati odgovornu instituciju u državi.

Inspiracija: IstraMet / Petar Radovan
Podeli
Jedan od osnivača i urednika sajta MeteoPlaneta, inicijator osnivanja i sadašnji predsednik Udruženja EkoMeteos. Rođen je 1993. godine u Zrenjaninu. Meteorologijom je počeo da se bavi sa svojih 9 godina, a prognozama i analizama vremena od svoje 13. godine. Njegove preokupacije su studije, ali i sve vezano za Udruženje EkoMeteos. Glavni je prognostičar i programer našeg tima. U meteorologiji ga najviše zanimaju prognoze, ali i tehnička meteorologija – automatske meteorološke stanice, radari…