Klimatske posledice izbijanja nuklearnog rata na Zemlji bile bi mnogo značajnije od direktnog dejstva nuklearnog oružja. Katastrofalne izmene svojstava okoline započele bi nekoliko dana posle nuklearnog sukoba i u roku od nekoliko godina zahvatile celu Zemljinu kuglu, zavisno od ukupne jačine nuklearnog udara, snage pojedinih eksplozija, itd. Do ovih zaključaka nezavisno su došli američki (rukovodilac projekta K. Sagan) i ruski (rukovodilac projekta N. N. Mojsejev) naučnici.

Nuklearna ekspolozija

Najvažnija klimatska posledica bilo bi naglo, jako i dugotrajno hlađenje vazduha iznad kontinenata, te bi na Zemlji zavladala izuzetno hladna zima. Pad temperature bio bi izazvan ogromnim zagađenjem atmosfere, prašinom podignutom prilikom nuklearne eksplozije. Veći deo te prašine pao bi, naravno, blizu mesta eksplozije, ali bi se drugi deo taložio nedeljama, mesecima pa čak i godinama. Nakon nuklearne eksplozije u gradovima bi izbili masovni požari: stambenih četvrti, industrijskih kompleksa, rezervoara goriva, gorele bi naravno i šume, što bi atmosferu zasitilo garom i pepelom. Prašina, a naročito čađ, deluju kao poluprozračni (polupropustljivi) ekran, koji reflektuje u kosmički prostor deo upadnog Sunčevog zračelja i tako smanjuje zagrevanje Zemljine površine, snižavajući i temperaturu vazduha. Sem toga, zavladao bi mrak ili sumrak, zbog čega bi se u nižim slojevima atmosfere temperatura vazduha naglo smanjila, dok bi se zagađena atmosfera u celini jače zagrevala, tj. temperatura bi se sa visinom povećavala. Najtoplije bi bilo na visini od 8-12 kilometara. Atmosfera je pod ovakvim uslovima naročito stabilna, te bi bilo onemogućeno vertikalno strujanje vazduha, a time i prenos vodene pare, što bi poremetilo prirodno kruženje vode u atmosferi. Tako bi i lokalni nuklearni sukob na bilo kojoj tački planete doveo do zagađenja čitave Zemljine atmosfere u roku od 1-2 meseca.

Okean se hladi sporije od kopna. Prema proračunima, njegova površina rashladila bi se za 10 meseci u proseku za 1,2°C. Zato bi se vazduh iznad okeana ohladio za „svega“ nekoliko stepeni, dovoljno da se obrazuje gusta magla koja bi se zadržala mnogo meseci. Duž morske obale  zbog velike razlike u temperaturi između kopna i okeana koji se sporo hladi, pojavili bi se jaki vazdušni vrtlozi praćeni zasipanjem širokog obalnog pojasa snegom. To znači da bi, nezavisno od godišnjeg doba počela duga „nuklearna zima“. Dalje od obale, unutar kontinenata, količina padavina bila bi bliska nuli, rod poljoprivrednih kultura bio bi uništen, a domaće životinje, čak i ako bi preživele hladnoću, uginule bi zbog žeđi, a zbog smrzavanja površinskih i podzemnih voda. Vraćanje temperature vazduha na početno stanje trajalo bi nekoliko godina.

Nuklearna zima (ilustracija)

Pored naglog opadanja temperature, došlo bi i do izmene sastava atmosfere. Tako, za vreme snažnih nuklearnih eksplozija izvršenih na većoj visini, u atmosferi bi se izdvojila ogromna količina azotovih oksida koji bi oštetili ozonski sloj, što bi dovelo do uvećanja ultra-ljubičastog zračenja na Zemljinoj površini za nekoliko puta, sa neželjenim ekološkim posledicama. Nasuprot tome, nuklearne eksplozije na manjim visinama, u blizini zemljine površine, povećale bi koncentraciju ozona, što je sa biološke tačke gledišta štetno. U gradskim požarima oslobađali bi se otrovni gasovi kao što su ugljen-monoksid, cijanidi, cioksini, furani (furfurani) itd. koje bi raznosili vetrovi.

Tropske šume, glavni izvor kiseonika na Zemlji, bile bi uništene za vrlo kratko vreme s obzirom da ne mogu da podnesu nagla kolebanja temperature i osvetljenosti, kao ni temperature vazduha niže od uobičajenih.

Izvor: Mihailo B. Popović / Priče o vremenu i klimi
Podeli
Jedan od osnivača i urednika sajta MeteoPlaneta, inicijator osnivanja i sadašnji predsednik Udruženja EkoMeteos. Rođen je 1993. godine u Zrenjaninu. Meteorologijom je počeo da se bavi sa svojih 9 godina, a prognozama i analizama vremena od svoje 13. godine. Njegove preokupacije su studije, ali i sve vezano za Udruženje EkoMeteos. Glavni je prognostičar i programer našeg tima. U meteorologiji ga najviše zanimaju prognoze, ali i tehnička meteorologija – automatske meteorološke stanice, radari…