Za vreme grmljavinskih nepogoda ne treba prilaziti gromobranima ili visokim usamljenim predmetima (stubovima, drveću) na rastojanja manja od 8-10 metara. Glava treba uvek da nam se nalazi niže od okolnih predmeta.

Ako nas nevreme zatekne daleko od zgrada, nipošto ne bi trebalo da se sklanjamo ispod drveća. Zapaženo je da grom najčešće pogađa najstarije hrastove i vitke jablanove, zatim kruške, brestove, jasene i bagremove. Kada grom udari u zemlju, elektricitet se razgranava i delimično razilazi po površini zemlje. Ako u blizini ima mnogo drveća pa ne možemo brzo da se udaljimo iz tog područja, onda treba izabrati mesto na sredini između dva drveta koja su međusobno udaljena 15-20 metara. U tom slučaju ne treba leći na zemlju, već čučnuti. Tada će nam glava biti dovoljno nisko, a površina kontakta sa zemljom biće najmanja. Pri smanjivanju površine dodira snižava se najveća moguća razlika električnog potencijala između glave i nogu koja u ležećem položaju može da bude smrtonosna. Kada se nalazimo blizu usamljenog drveta, treba isto tako čučnuti i to na ono mesto koje se nalazi otprilike na sredini linije koja spaja podnožje drveta i neku tačku na krugu koji dobijamo kada povučemo liniju od vrha drveta do tla pod uglom od 45 stepeni, tj. na sredini poluprečnika tog kruga.

Takođe se ne treba zaustavljati na otvorenom ili uzvišenom mestu. Bolje je skloniti se u neko udubljenje na padini brda (ako ono postoji) – u neku jarugu ili jarak, dok ne prođe nepogoda. Ne treba se sklanjati pored golih zidova i ruševina, pored jezerskih i rečnih obala.

Slovenija-munja-grom-oluja

Za vreme atmosferskih električnih pražnjenja, čovek može da bude direktno pogođen i tada je smrt trenutna. Ako se nalazi u blizini mesta udara groma, može biti lakše ili teže povređen. Dešava se da čovek preživi dejstvo groma bez ikakvih posledica ili sa manjim tragovima njegovog dejstva, kao što su gubitak odeće, kose, kontuzovanost ili zaglušenost. Ako za vreme grmljavinske nepogode pokisnete, mokra odeća može da vas zaštiti od munje. Tada električna struja munje prolazi kroz vodu, tj. mokru odeću, a čovek ostaje nepovređen. Za vreme grmljavine ne treba dodirivati metalne predmete u zatvorenom prostoru, slavine i cevi, i ne treba koristiti električne instalacije, naročito u kupatilu. Takođe ne treba upotrebljavati telefon (iako ima mišljenja da to nije opasno), preporučljivo je da se radio aparat isključi, a televizor treba isključiti i odvojiti od antene.

Vozači i putnici u automobilima i ostalim metalnim prevoznim sredstvima za vreme grmljavinske nepogode treba da ugase motore, dobro zatvore vrata i prozore u vozilima u kojima su bezbedni, jer se vozilo ponaša kao Faradejev kavez. Naime, visokofrekventna struja munje ne prodire u dubinu metalnog trupa vozila ili letelice, već teče po njihovoj površini, te putnici mogu čak i da ne primete pražnjenje, osim u slučaju da munja dospe u rezervoar sa gorivom. Septembra 1996. godine dogodilo se da je grom udario u francuski džambo-džet, kojom prilikom je povređeno 30 putnika, pa je avion bio prinuđen da sleti.

Čoveka koji je doživeo udar groma ne treba zakopavati u zemlju do vrata ili ga zasipati zemljom da bi se „izvukla“ struja. To može da nanese veliku štetu unesrećenom. Ovakav postupak će, u stvari, dotući povređenog, jer će već oslabljeno disanje i rad srca postati još  više otežano zbog pritiska zemlje na njegovo telo. Pored toga, organizam se time rashlađuje, što je takođe štetno, jer povređeni treba da se utopli. A što je najgore, usporava se intervencija od koje često zavisi život nastradalog.

Do dolaska lekara, nastradalom koji se nalazi u besvesnom stanju treba dati veštačko disanje, uz istovremenu spoljnu masažu srca. Prilikom oživljavanja spasilac mora da bude uporan, jer se iz prividne smrti povređeni mogu izvući čak i 2-3 časa posle ukazivanja prve pomoći. Kasnije lečenje sastoji se od različitih načina trljanja povređenog mesta i lečenja opekotina.

Radi zaštite od loptaste munje treba zatvarati prozore, vrata, čunkove, ventilacione otvore, a naročito je važno da nema promaje. Da bi se sprečilo prodiranje loptaste munje u prostorije mogu da se koriste metalne mreže sa površinom otvora manjim od 4 cm2 i debljinom žice 2-2,5 mm, koje treba postaviti na izlazne otvore cevi, ventilacione vodove itd.

Atmosferska pražnjenja su izvanredno opasna. Jačina struje u kanalu munje dostiže desetine hiljada ampera. Najviše ljudi strada u selima. U gradovima su slučajevi stradanja ljudi retki, jer praktično svi objekti imaju gromobrane i mogu da služe kao prirodna skloništa od udara groma.

Jedan karakterističan slučaj zabeležen je u Crnog Gori 12. jula 1955. godine na raskrsnici puteva Nikšić-Žabljak-Pljevlja, na 10 kilometara od Žabljaka. Grom je pogodio usamljenu napuštenu kuću, u kojoj je za vreme nepogode potražila sklonište grupa od 12 osoba, očekujući redovnu autobusku liniju. Devetoro je poginulo, jedna osoba je teško povređena, dok su svega dva putnika preživela, sa manjim posledicama. Interesantno je da svi nastradali nisu bili u jednoj prostoriji. Ali, munja se razgranala po celoj kući i zato su stradali.

 

Izvor: PRIČE O VREMENU I KLIMI - Mihailo B. Popović
Podeli
Jedan od osnivača i urednika portala MeteoPlaneta. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Meteorologijom se intenzivno bavi od 1989. godine. Njegova omiljena oblast izučavanja u okviru meteorologije je KLIMATOLOGIJA, odnosno prikupljanje, obrada i analiza meteoroloških podataka. Uradio je veliki broj klimatskih analiza i stručnih radova iz oblasti klimatologije. Jedan od najznačajnijih prioriteta u njegovoj aktivnosti je očuvanje srpske meteorološke arhive, unos meteoroloških podataka sa celokupne teritorije Srbije, odnosno digitalizacija rezultata srpskih meteoroloških merenja i osmatranja. Njegovom ličnom inicijativom i angažmanom je urađena digitalizacija starih beogradskih merenja Vladimira Jakšića sa Senjaka (period 1848-1899).

2 Komentari

  1. Kada već pominjete neozbiljnost, moram reći da je upravo ovaj i ovakav Vaš komentar – vrlo neozbiljan.

  2. Da nije malo previse paranoicno plasiti se loptaste munje i stavljati metalne mrezice na prozore? To nekako obezvredjuje ceo tekst, jer ako se o tome na taj nacin prica, mogu misliti koliko se i ostalo moze ozbiljno shvatiti. Vecina nas nikada nije niti ce videti loptastu munju, i ako mu bas u tom prvom i poslednjem putu u zivotu jos udje u kucu… Bolje da se plasimo zemljotresa koji se moze desiti uvek pa i za vreme oluje, pa da oluju provedemo ispod stola za slucaj da nam padne plafon na glavu.