„Zima je bila toliko hladna, oštra i istrajna, da se ni najstariji ne sećaju ovakvog vremena“ – pre tačno dva veka, početkom 1812. godine, beleži jedan od hroničara u dnevniku Minoritskog samostana u Pančevu koji, uz druge važne vesti o udaljenim ratovima, carskim posetama i cenama ogreva, pamti i kakve su se vremenske nepogode kada zadesile. No, ovakvi uzgredni manastirski opisi, koji su jedini trag vremenskih prilika pre nego što je 1888. u Srbiji počelo njihovo sistematično beleženje, ponekad vrlo detaljno oslikavaju i kako snežne padavine i velike hladnoće utiču na život.

Samostanski hroničar iz Pančeva tako navodi da je u januaru 1816. bilo „toliko hladno da se u Bavaništu, na pustari, smrzao jedan pastir zajedno sa svojim stadom, a u Omoljici je neočekivano snažan ledeni vetar uništio ovce na obali Dunava“, dodajući u redu ispod da su te zime u samostanu otpustili slugu, a „umesto njega primili ženu iz Jabuke po imenu Eržebet, za platu od 6 forinti“.

Dva veka kasnije, snežna nepogoda koja je u januaru i februaru 2012. pogodila Srbiju i region beleži se u današnjim brzim i detaljnim medijima ništa manje dramatično. I ništa manje uronjeno u svakodnevne brige. Dnevni listovi sa naslovnim stranama „Dramatično“, „Zatrpani“, „Rat protiv zime“ i „Snežni pakao“ donose vesti „Hladnoća napunila prihvatilišta“, „Starac se smrzao u kući“ i „Zavejanima poslednja kora hleba“, dajući i servisne informacije da „Još sto mašina čisti sneg“, „Ledolomci u niskom startu“ i „Uvedena celodnevna dežurstva“.

Posledice

Takvu atmosferu bele apokalipse ili pak kolapsa, kako je najčešće nazivana, stvorile su sredinom treće dekade januara 2012. intenzivne snežne padavine koje su, uz vrlo niske temperature poslednjih dana tog meseca, dovele do teških okolnosti za celu zemlju, ali i ostatak regiona. Nakon što je tokom jednog vikenda 37 opština proglasilo vanrednu situaciju, Vlada Srbije je na telefonskoj sednici donela odluku da proglasi vanrednu situaciju u celoj zemlji. Ova mera je omogućila da se efikasnije čisti sneg i otklanjaju njegove posledice, kao i da se iz budžeta izdvoje sredstva za tu namenu.

Bilans snežne nepogode u Srbiji početkom 2012. godine jeste vrlo tragičan. Pronađeno je  dvanaest osoba koje su nastradale od zime. Pored nekoliko ljudi koji su se smrzli u snegu, jedan od slučajeva koji je izazvao najviše medijske pažnje dogodio se kada je tridesetogodišnja žena u Beogradu nastradala od ledenica i snega koji su se sa jedne zgrade obrušili na nju.

Oko 70.000 ljudi je bilo odsečeno od sveta, a spasilačke ekipe su bagerima i drugom mehanizacijom, na brojnim mestima pokušale da se probiju do zavejanih i zatrpanih. Kako je saopšteno u MUP-u, tokom mesec dana zimske nepogode, spaseno je 176 osoba po udaljenim i zavejanim selima.

Zbog izuzetno niskih temperatura, elektroenergetski sistem je bio pod ogromnim opterećenjem, ali restrikcija struje nije bilo. U međuvremenu je EPS zatražio pomoć Vlade kako bi se elektroenergetski sistem očuvao.

U pojedinim gradovima, pa čak i u najužim delovima Beograda, tokom tih dana dolazilo je do povremenih problema sa grejanjem. U subotu 4. februara je zbog kvara na toplovodu 70.000 stanova veći deo dana bilo bez grejanja. Rusi su smanjili isporuku gasa Srbiji za 20 odsto, ali zahvaljujući rezervama, snabdevanje strujom je bilo uglavnom redovno.

Beograd, 4. februara 2012 - Pripadnici Vojske Srbije pomažu u cišcenju ulica grada od obilnog snega koji ni u toku noci nije prestajao da pada na ulicama Beograda. FOTO TANJUG / TANJA VALIC / sl
Beograd, 4. februara 2012 – Pripadnici Vojske Srbije pomažu u čišćenju ulica grada od obilnog snega. FOTO TANJUG / TANJA VALIČ /

Škole u mnogim opštinama nisu radile počev od petka 3. februara, a u Beogradu je tog petka otkazana popodnevna nastava. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović preporučio je da se nastava otkaže tokom cele naredne sedmice, od 6. do 10. februara. No, nakon odluke o proglašenju vanredne situacije, ministar je preporuku pretvorio u odluku da đaci ostanu na raspustu. Na fakultetima su otkazani ispiti, a od ponedeljka 6. februara je postalo jasno i da mnoga preduzeća ne rade, s obzirom na činjenicu da su ulice velikih gradova prilično opustele.

Snežni kolaps

2012. godine sneg je isprva umereno padao. Zapravo, zima koja je ovoj nepogodi prethodila bila je jedna od najtoplijih u poslednjoj deceniji. No, u petak 3. februara je naglo došlo do izuzetno velikih padavina, što je uticalo na svakodnevicu drastičnije i značajnije nego što to inače čine vremenske prilike u 21. veku.

Zbog tako velikog snega saobraćaj je sedam dana bio izuzetno otežan u celoj zemlji, a Beograd je u petak 3. februara preživeo jedan od najtežih snežnih dana u novijoj istoriji. Saobraćaj je bio u potpunoj blokadi, gradski prevoz je radio otežano, a vozila su se kretala u ekstremno teškim uslovima. No, već krajem tog vikenda su očišćeni putevi prvog prioriteta i situacija je ponovo bila pod kontrolom, a na ulice je bacan kalijum-hlorid. Kad je početkom sledeće nedelje sneg nastavio da pada, ponovo je bilo problema u saobraćaju, ali ne tako dramatičnih kao prvog dana padavina.

U subotu 4. februara su se, pored zimske službe i volontera, u raščišćavanje uključili pripadnici Vojske Srbije, ali su sneg čistili čak i osuđenici. U Beogradu, ali i drugim gradovima, organizovani su volonteri koji su bili plaćeni dnevnicama i koji su se ujutru okupljali ispred gradskih kuća da čiste sneg. U nekim gradskim sredinama je 6. februara postalo jasno da se sneg mora odvoziti kamionima sa ulica, budući da se nema gde sklanjati.

Temperaturni ekstremi u Srbiji
Temperaturni ekstremi u Srbiji

Na magistralnim i regionalnim putevima sneg nije bio očišćen u prva 24 sata, ali je situacija kasnije postala bolja. No, na pravcima na jugu Srbije situacija je i narednih dana bila krajnje kritična zbog ledene kiše koja je doprinela da se stvori ledeni prekrivač koji je okovao asfalt i zemlju.

Uzroci

Tokom istorije, kao godina najvećeg snega pamti se 1962, kada je sneg potpuno blokirao tadašnju Srbiju nakon Nove godine. Taj snežni rekord bio je bukvalno dvostruko veće visine nego ovaj iz 2012.

No, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, visina snežnog prekrivača je i tokom februara 2012. bila daleko iznad normalnih vrednosti. Naime, 4. februara, nakon najvećih padavina, debljina snežnog pokrivača je u Beogradu iznosila 36 cm. Mnogo više od toga je zabeleženo u tradicionalno snežnoj Sjenici gde je izmereno 82 cm, kao i na Kopaoniku sa 120 cm.

No, u većem delu zemlje je sneg napadao do visine od oko 30 centimetara. Narednih dana se ta visina još povećala, tako da je u Beogradu 7. februara visina snežnog pokrivača iznosila 40 centimetara. Inače, uobičajeno je da maksimalna visina snega u februaru i januaru iznosi manje od 20 cm. U decembru je ona oko 15, a u martu oko 10 cm, dok najveći sneg u toku cele godine prosečno dostiže visinu od 28 cm. U februaru 2012. je ona bila višestruko veća.

Snegom zatrpane ulice (Ilutracija)
Snegom zatrpane ulice (Ilustracija)

Zašto je najednom došlo do tako intenzivnih padavina? Mada proseci govore o rekordnom snegu, istorija beleženja meteoroloških podataka u RHMZS-u pokazuje da zima 2011/2012. nije bila baš tako neuobičajena kao što se činilo u danima pre ove snežne nepogode. Naime, pored pomenute 1962. godine, kada je u Beogradu postavljen rekord od 80 centimetara snega, zaista velikih snegova bilo je i 1954, 1955, 1966, 1969, 1973, 1984, 1985, 1996. i na kraju 1999. godine.

Svi ovi snegovi su daleko prelazili prosečne vrednosti, a meteorolozi ih nazivaju ekstremima. No, njihova pojava ne govori da je došlo do posledica globalnog zagrevanja ili nekog drugog faktora. Prosto su se atmosferske prilike tako podesile da sneg padne u velikoj količini, kao što će u nekoj od narednih godina zima biti znatno suvlja od prosečne.

Klima Srbije se, kako navode u RHMZS-u, može okarakterisati kao umereno-kontinentalna, određena sa manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Zbog igre atmosferskih faktora iznad svih ovih područja u Srbiji se javljaju karakteristične meteorološke pojave kao što je košava, ali je njima uslovljena i godišnja količina padavina. A to povremeno podrazumeva i ovakve ekstreme.

Padavinski režim

Takozvani padavinski režim nad Srbijom je takav da je februar jedan od najsuvljih meseci u godini. Tokom februara padne samo oko pet do šest odsto ukupne godišnje količine padavina. I pojava snežnog pokrivača, mada karakteristična za ceo period od novembra do marta, ne javlja se tako često u februaru. Naime, prosečno se u godini 30 do 40 odsto ukupnog broja dana sa snežnim pokrivačem događa u prethodnom mesecu, januaru.

U Srbiji je, inače, ustaljeno da dana sa snežnim pokrivačem višim od jedan centimetar bude svega između 30 i 40. No, pojedinih godina on može dostizati čak i dvostruko više, kao što je bio slučaj 1962, kada je sneg prekrivao gradove i zemlju čak 79 dana.

Zbog reljefnih karakteristika pojedinih područja, vremenske prilike umeju da budu veoma različite u raznim delovima Srbije. Na Paliću ili u Beogradu sneg će ekstremno teško napadati do visine od 40 centimetara, kao što se desilo 2012. No, u Sjenici se to događa svake zime, od novembra do marta, gde sneg mnogo duže prekriva tlo nego na severu zemlje, a u ovim krajevima na Pešterskoj visoravni se beleže i najniže temperature tokom godine.

Najniža ikad zabeležena temperatura u Srbiji izmerena je 13. januara 1985. u naselju Karajukića Bunari na Pešteru i iznosila je čak –39,5°C. Ova zastrašujuće niska temperatura je posebno neverovatna kada se uporedi sa temperaturom u Beogradu koja tokom februara iznosi prosečno 1,5°C.

U Beogradu je najhladniji januar mesec, kada je prosečna temperatura oko 0°C, a najtopliji jul sa 23°C, dok je godišnja prosečna temperatura 12,1°C. No, krajem januara i u prvoj polovini februara 2012. temperature su padale daleko ispod nule i praktično nijednog trenutka nisu prešle na pozitivnu stranu Celzijusove skale. Neke dane su obeležile minimalne temperature od čitavih -16° Celzijusa.

Tako niske temperature ne samo da su činile da so na putevima ne deluje, nego su dovele i do jedne sasvim nove potencijalne opasnosti – do zamrzavanja velikih reka i stvaranja kilometrima dugih ledenih čepova. Na Ibru se tako stvorio ledeni čep debljine pola metra, dok se na Dunavu postepeno formirao ledeni čep u dužini od 100 kilometara.

Zbog toga se pojavila opasnost da se reke izliju, pa je Direkcija za vode proglasila vanrednu odbranu od poplava na većini vodotokova u Srbiji. U razbijanje ledenih čepova se zatim uključila i Vojska Srbije. Uz brigu od velikih poplava nakon velikog snega, Srbija je ušla u drugu ledenu nedelju inače vrlo tople predizborne zime.

Paradoks je da će ta zima (2011/2012), ako se izuzmu ekstremi, u meteorološkim hronikama po prosečnoj temperaturi biti upamćena kao sasvim obična godina, kao jedna od onih koje je samostanski hroničar sa početka teksta sačuvao za buduće generacije. „Devetog je padao sneg“, kaže za takvu, prosečnu zimu od pre 200 godina. „Postaje sve hladnije. Uveče je počeo vetar.“

Vremenski ekstremi: Dobra snežna vremena

1954.

Jedna od najsnežnijih godina nakon Drugog svetskog rata. U to doba je na teritoriji Srbije već radilo više meteo-stanica koje su zabeležile rekordne visine snežnog pokrivača. Između 22. i 23. februara, kada je zima već bila na izmaku, pao je takav sneg da je u Nišu zabeleženo 62, a u Kragujevcu čak 69 centimetara snežnog pokrivača. U Kraljevu i Knjaževcu je izmereno 90, u Dimitrovgradu 93, a u Zaječaru čak 108 cm. Rekordna vrednost, jedna od najviših izmerenih dotad, zabeležena je u Negotinu gde je palo čak 115 centimetara snega.

1962.

Dugo će se pamtiti ova snežna godina. Dve godine pre toga, 1960. bilo je velikih snegova, u Vojvodini su oboreni neki dotadašnji rekordi, ali će u istoriji Beograda ostati zabeležen 3. februar 1962, kada je na grad palo čak 80 centimetara snega. To je tačno dvostruko više nego u „apokaliptičnom“ januaru 2012. i oko četiri puta više od proseka najvišeg snega za celu Srbiju za mesec februar. Iste godine (1962), veliki sneg je u Vojvodini pao i u drugoj polovini marta, tako da će ta godina biti zapamćena po čak 79 dana u toku kojih je bilo snega nad Srbijom. Zanimljivo je da je i naredne, 1963, sneg ponovo došao u ogromnoj količini – tako će 27. januara biti zabeleženi rekordi u Požegi i Kruševcu sa 55 cm, kao i gotovo neverovatnih 124 centimetra u Leskovcu.

1969.

Snežne zime se nastavljaju tokom cele decenije, i to ne samo u planinskim krajevima. U januaru 1966. beleži se 50 centimetara snega u Zrenjaninu i 53 centimetra u Surčinu. Tri godine kasnije, pašće 57 centimetara snega na Petrovaradinu kod Novog Sada, kao i rekord na najsevernijoj i najmanje snežnoj stanici u Srbiji, na Paliću, gde je 6. februara 1969. zabeleženo 48 centimetara snežnog pokrivača. Tokom 1969. sneg se dugo zadržao, tokom većeg dela zimskog perioda, a zabeleženo je da je u proseku bio viši od jedan centimetar tokom čak 63 dana te godine. Tako velikih snegova potom dugo neće biti, ako se izuzme jedna zima, kada je početkom decembra 1973. na Kosovu bilo zabeleženo čak 92 centimetra snega.

1984.

Igrom slučaja, jedna od najsnežnijih godina bila je olimpijska 1984, kada je sredinom februara zavejao ogroman sneg. U Loznici je tada zabeleženo 69 centimetara snega, a u Novom Sadu, kod Rimskih Šančeva je 19. februara oboren gradski rekord sa 61 cm snega. Na planinama te godine su beleženi gotovo neverovatni rekordi – na Rudniku 149, na Divčibarama 153, na Kopaoniku rekordnih 198 cm, a na Mitrovcu na Tari neverovatnih 213 centimetara snega. Kao po pravilu, velika zima je došla i naredne 1985. godine, kada je 10. januara zabeleženo 47 cm snega u Vršcu, 55 cm u Vranju i čak 57 cm u Kuršumliji. Ova je zima jedna od onih kad je i snežni pokrivač jako dugo trajao – čak 59 dana.

1999.

Jedna od poslednjih velikih zima zabeležena je na samom kraju XX veka, i to u godini sa velikim padavinama sa neba. Tako je 18. decembra 1999. zabeleženo čak 42 centimetra na meteo stanici u Košutnjaku u Beogradu. Od velikih zima iz ne tako davne prošlosti, zapamćena je i ona sa kraja 1996. kad je u jeku bio studentski protest. Tada je u Sremskoj Mitrovici izmereno čak 48 centimetara snega, što je svojevrstan rekord. Narednih godina možda neće biti tako visokih snegova, ali će zima biti duga – 2003. godine će snežni pokrivač trajati 47, a 2005. čak 54 dana. Prosečno trajanje snežnog pokrivača debljeg od jedan centimetar za drugu polovinu XX veka inače iznosi oko 37 dana.

Izvor: www.vreme.co.rs
Podeli
Jedan od osnivača i urednika portala MeteoPlaneta. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Meteorologijom se intenzivno bavi od 1989. godine. Njegova omiljena oblast izučavanja u okviru meteorologije je KLIMATOLOGIJA, odnosno prikupljanje, obrada i analiza meteoroloških podataka. Uradio je veliki broj klimatskih analiza i stručnih radova iz oblasti klimatologije. Jedan od najznačajnijih prioriteta u njegovoj aktivnosti je očuvanje srpske meteorološke arhive, unos meteoroloških podataka sa celokupne teritorije Srbije, odnosno digitalizacija rezultata srpskih meteoroloških merenja i osmatranja. Njegovom ličnom inicijativom i angažmanom je urađena digitalizacija starih beogradskih merenja Vladimira Jakšića sa Senjaka (period 1848-1899).