“Arktik će, prema najnovijim istraživanjima, do 2014. godine ostati bez leda. Za 40 godina sva priobalna područja biće potopljena, a prelazna godišnja doba će nestati. Podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđeno najkasnije do 2050. godine, potopiće Veneciju i Sankt Peterburg, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju. Postoji 75 odsto šanse da u leto 2014. godine Arktički okean bude skoro potpuno bez leda, osim u kanalima i pojedinim ostrvima – upozorio je bivši američki potpredsednik Al Gor na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi koja je u decembru 2009. godine održana u Kopenhagenu.”

Cilj ovog rada je da se, na osnovu postojećih meteoroloških podataka, potvrde ili demantuju hipoteze o skraćenom trajanju prelaznih sezona (proleća i jeseni) krajem 20. i početkom 21. veka. Tokom poslednjih 10 do 15 godina mnogi medijski servisi objavljuju izveštaje raznih nacionalnih i međunarodnih naučnih institucija, u kojima se eksplicitno tvrdi da su prelazne sezone takoreći nestale i da se „iz leta direktno prelazi u zimu“ i obrnuto. Dakle, prema mnogim zvaničnim tvrdnjama, izgubila su se prelazna godišnja doba. Meteorološki podaci će pokazati da li takve hipoteze imaju naučno i stručno utemeljenje.

U ovom radu su analizirane srednje mesečne temperature tokom prelaznih sezona (proleća i jeseni), od februara do juna (proleće) i od avgusta do decembra (jesen), kao i njihovi trendovi. Analiza je obuhvatila kompletan niz merenja na Meteorološkoj opservatoriji Beograd na Vračaru, odnosno period od 1888. do 2014. godine. Na osnovu srednjih mesečnih temperatura određene su razlike između odgovarajućih prolećnih i jesenjih meseci, kao i trendovi tih razlika. Cilj rada je bio da se utvrdi da li postoji povećanje ili smanjenje razlike srednjih mesečnih temperatura u prelaznim sezonama. Rezultati su predstavljeni u tabeli 1.

Tabela 1 – Trendovi srednjih mesečnih temperatura i trendovi razlika

Trendovi srednjih mesecnih temperatura
Trendovi srednjih mesecnih temperatura

U prelaznom periodu od zime ka letu (proleće), najveći trend porasta temperature ima februar (2,64 stepena/100 godina), dok sva tri prolećna meseca (uključujući i jun) imaju manji i ujednačeniji trend porasta u odnosu na februar (vrednosti trenda se kreću od 1,51 do 1,81 stepen/100 godina). Zbog toga je razlika trendova najveća između marta (prvi prolećni mesec) i februara, kao i između juna (prvi letnji mesec) i februara. Razlika trendova između poslednjeg zimskog meseca (februar) i prvog letnjeg meseca (jun) iznosi -1,01 stepen/100 godina, što ukazuje na činjenicu da je temperaturni prelaz između kraja zime i početka leta slabije izražen.
Razlika trendova između sva tri prolećna meseca je značajno manja, što znači da ne postoji nagli prelazak između ranog i kasnog proleća, odnosno prolećni period je i dalje jasno izražen.

U prelaznom periodu od leta ka zimi (jesen), najveći trend porasta temperature imaju avgust i novembar (1,65 stepeni/100 godina), decembar ima nešto manji trend porasta (1,21 stepen/100 godina), dok septembar i oktobar imaju znatno manji trend porasta temperature (ispod 1 stepen/100 godina). Najveća razlika trendova javlja se između avgusta i oktobra (1,19 stepeni/100 godina), kao i između oktobra i novembra (-1,19 stepeni/100 godina), što je posledica najvećeg trenda porasta temperature u avgustu i novembru (1,65 stepeni/100 godina), a vrlo malog porasta u oktobru (0,46 stepeni/100 godina). Dakle, razlika u temperaturnom prelazu između avgusta i oktobra se neznatno povećava (1,19 stepeni/100 godina), a sa druge strane, između oktobra i novembra se neznatno smanjuje (-1,19 stepeni/100 godina). Konačno, trend razlike između poslednjeg letnjeg meseca (avgust) i prvog zimskog meseca (decembar) iznosi 0,44 stepena/100 godina, što predstavlja neznatno povećanje razlike u srednjoj mesečnoj temperaturi između ta dva meseca. Razlika trendova između poslednjeg letnjeg meseca (avgust) i prvog zimskog meseca (decembar) iznosi 0,44 stepena/100 godina, što ukazuje na činjenicu da se temperaturni prelaz između kraja leta i početka zime nije bitnije promenio, ali se zapaža njegovo neznatno jačanje.
Zanimljivo je da ne postoji razlika u trendovima između avgusta i novembra, tako da ne postoji nikakva promena u temperaturnom režimu.
Razlika trendova između septembra i novembra je malo izraženija, prelazak između rane i kasne jeseni se ublažava, što znači da je jesenji period sve postojaniji.

Analiza je pokazala da ne postoji nagli prelazak između ranog i kasnog proleća, odnosno da je prolećni period i dalje jasno izražen, kao i da se prelazak između rane i kasne jeseni ublažava, što znači da je jesenji period sve postojaniji.
Da zaključimo, nasuprot tvrdnjama IPCC-a, meteorološki podaci nam pokazuju da su prelazna godišnja doba i dalje postojana.

Autori rada: Nedeljko Todorović i Vladimir Bilak

Podeli
Jedan od osnivača i urednika portala MeteoPlaneta. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Meteorologijom se intenzivno bavi od 1989. godine. Njegova omiljena oblast izučavanja u okviru meteorologije je KLIMATOLOGIJA, odnosno prikupljanje, obrada i analiza meteoroloških podataka. Uradio je veliki broj klimatskih analiza i stručnih radova iz oblasti klimatologije. Jedan od najznačajnijih prioriteta u njegovoj aktivnosti je očuvanje srpske meteorološke arhive, unos meteoroloških podataka sa celokupne teritorije Srbije, odnosno digitalizacija rezultata srpskih meteoroloških merenja i osmatranja. Njegovom ličnom inicijativom i angažmanom je urađena digitalizacija starih beogradskih merenja Vladimira Jakšića sa Senjaka (period 1848-1899).