Vanredna situacija u Srbiji i dalje je na snazi (proglašena 15. maja). Vodostaji manjih reka i rečica su u konstantnom opadanju, ali na većim rekama vodostaji rastu. Tako su na primer vodostaj Tamnave i Kolubare u opadanju (i do 150cm), ali su Velika Morava, Sava i Dunav u konstantnom porastu. Kakvi nas vodostaji očekuju narednih dana i da li će doći do ozbiljnijeg izlivanja i većih reka (koje se sporije povlače), saznajte u tekstu ispod.

VELIKA MORAVA

Morava nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave, kod Stalaća. Ova reka uliva se u Dunav na području između Smedereva i Kostolca. Zajedno sa Zapadnom Moravom, ona je najduža srpska reka.

Morava je u konstantnom porastu, i već je dostigla mere redovne odbrane od poplava na većem delu svog toka. Vodostaj koji nalaže vanredne mere odbrane od poplava, srećom, uglavnom neće biti dostignut. Kod Ćuprije, na Velikoj Moravi je već dostignut nivo vanredne odbrane od poplava (470cm), ali se već tokom večeri i naredne noći očekuje njeno opadanje u ovom području.

Velika Morava - stanica Ćuprija (17.05.2014)

Na poslednjoj hidrološkoj stanica pre ulivanja Morave u reku Dunav „Ljubičevski most“, trenutni vodostaj ove reke iznosi 235cm, dok je granica redovne odbrane 450cm. Dakle ovde nema nikakve bojazni od njenov izlivanja. Dostizanje vrhunca, odnosno kulminacija vodenog talasa na ovoj lokaciji u blizini Požarevca očekuje se u noći nedelja na ponedeljak, ili u ponedeljak u prvom delu dana.

Velika Morava - stanica Ljubičevski most (17.05.2014)

Zaključak je da bi se Morava mogla ponegde izliti uzvodno od Jagodine, dok se nizvodno od tog grada problemi ne očekuju. Generalno, Morava ne bi trebala da napravi velike probleme, i kao što smo pomenuli kulminacija vodenog talasa na toj reciji očekuje se uglavnom u nedelju i ponedeljak.

SAVA

Reka Sava je 940 kilometara duga reka u jugoistočnoj Evropi. Reka ima međunarodni značaj, a njena dolina predstavlja glavnu vezu Balkanskog poluostrva sa prostorom Evrope zapadno od njega. Područje levo i desno od Save se naziva Posavina. Površina sliva Save je 95.720 km². On obuhvata delove država: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Njene glavne pritoke u Srbiji su Drina, Kolubara, i reka Bosut.

Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice već je „debelo“ premašio granicu vanredne odbrane od poplava koja počinje na 750cm, a trenutni vodostaj je oko 850cm, i u konstantnom je porastu. Prognoze kažu da će vodostaj na ovoj reci prilično naglo rasti još danas i sutra, dok se od ponedeljka kod Sremske Mitrovice očekuje stagnacija i eventualno blaži porast. Ovde će najkritičnije definitivno biti sutra, i početnom naredne sedmice.

Sava - stanica Sremska Mitrovica (17.05.2014)

Na Savi kod Šapca vodostaj je takođe u konstantnom, prilično brzom porastu. Trenutni vodostaj na toj reci je preko 640cm, dok je granica vanredne odbrane 500cm, što dovoljno govori o ozbiljnosti situacije. Prema prognozama, vrhunac poplavnog talasa očekuje se u utorak, ali će Sava već od sutra sporije rasti na toj lokaciji. Od utorka se očekuje stagnacija Save kod Šapca.

Sava - stanica Šabac (17.05.2014)

Kada je reč o vodostaju Save u Beogradu, on je upravo u ovim minutima dostigao granicu redovne odbrane od poplava, što će reći da situacija ni blizu nije opasna kao ona u Sremskoj Mitrovici i Šapcu. Vodostaj Save u Beogradu tek će značajnije rasti, tako da se dostizanje granice vanredne odbrane od poplava (iznad 600cm) u glavnom gradu očekuje tek u utorak ili sredu, 20. ili 21. maja. Kulminacija, odnosno vrhunac poplavnog talasa u Beogradu očekuje se sredinom naredne sedmice, i ne bi trebalo očekivati značajnije probleme kao u Šapcu i Sremskoj Mitrovici – naravno ako se na vreme preduzmu neophodne mere.

Sava - stanica Beograd (17.05.2014)

DUNAV

Poznato je da su veće pritoke Dunava kroz Srbiju reke Sava, Tisa, Tamiš i Velika Morava. Dunav nastaje spajanjem dve manje reke u Nemačkoj (na planini Švarcvald), najduža je reka u Evropskoj Uniji, njegovina dužina kroz Srbiju iznosi čak 588km.

Kada je reč o toku ove reke kroz Srbiju, sada za vreme vanredne situacije, odnosno elementarne nepogode – može se reći da je Dunav među manje kritičnim rekama, većim delom toka kroz Srbiju. Na stanici Bezdan, koja je inače prva hidrološka stanica na Dunavu u Srbiji (iz pravca centralne Evrope) vodostaj je još uvek daleko od dostizanja granice redovne odbrane od poplava (500cm) i iznosi 235cm. Na toj lokaciji narednih dana očekuje se značajan rast vodostaja, ali će granica redovne odbrane od poplava biti dostignuta tek u sredu ili četvrtak – 21. ili 22. maja.

Dunav - stanica Bezdan (17.05.2014)

Na Dunavu kod Novog Sada takođe nije na snazi ni redovna odbrana od poplava, ali vodostaj je u postepenom porastu. Kako je sadašnji vodostaj reke malo iznad 340cm, a granica redovne odbrane od poplava je nešto niža nego kod Bezdana i iznosi 450cm, u ovom gradu se dostizanje redovne odbrane od poplava očekuje u utorak 20. maja, a najkasnije u sredu.

Dunav - stanica Novi Sad (17.05.2014)

Vodostaj Dunava nizvodno od Beograda je već dosta kritičniji, budući da se upravo u glavnom gradu u njega uliva najveća pritoka u Srbiji – Sava. Konkretno kod Pančeva, vodostaj Dunava je danas popodne dostigao granicu redovne odbrane od poplava i iznosi oko 540cm. Narednih dana takođe se očekuje postepen porast vodostaja, ali se dostizanje granice vanredne odbrane od poplava barem do sredine naredne sedmice ne očekuje.

Dunav - stanica Beograd - Pančevo (17.05.2014)

Dalje nizvodno, vodostaj Dunava je blizu granice redovne odbrane od poplava, ali ne i vanredne, tako da ćemo o situaciji u tim predelima detaljnije pisati narednih dana.

Nivogrami: RHMZ

Sada je svakako najkritičniji tok reke Save kroz Srbiju, na kojoj se glavni poplavni talas očekuje narednih dana, najpre kod Sremske Mitrovica i Šapca, a potom i kod Beograda dan-dva kasnije. Kretanje vodostaja možete pratiti i na stranici RHMZ-a, na kojoj možete pogledati podatke sa automatskih hidroloških stanica. Pročitajte i našu jučerašnju vremensku prognozu za naredne dane, a možete pogledati i automatsku desetodnevnu prognozu, baziranu na EC modelu, izborom svoje lokacije.

Podeli
Jedan od osnivača i urednika sajta MeteoPlaneta, inicijator osnivanja i sadašnji predsednik Udruženja EkoMeteos. Rođen je 1993. godine u Zrenjaninu. Meteorologijom je počeo da se bavi sa svojih 9 godina, a prognozama i analizama vremena od svoje 13. godine. Njegove preokupacije su studije, ali i sve vezano za Udruženje EkoMeteos. Glavni je prognostičar i programer našeg tima. U meteorologiji ga najviše zanimaju prognoze, ali i tehnička meteorologija – automatske meteorološke stanice, radari…