Sada možemo i zvanično potvrditi da ove godine nećemo imati Miholjsko leto, iako smo prethodnih nekoliko godina često imali ovu pojavu (npr. 2014). Ipak, od četvrtka sledi porast temperatura, pa bi tako maksimalne temperature poslednjih dana tekuće sedmice prelazile 15°C, a u petak i subotu ponegde i 20°C. Koliko će talas toplog vremena potrajati, još uvek se pouzdano ne zna, ali sve ide ka tome da neće biti duži od 4-5 dana.

Sinoptička situacija u Evropi (GFS) - 13. okt 2016
Sinoptička situacija u Evropi (GFS) – 13. okt 2016

„Režiser“ ovog otopljenja jeste ciklon koji je vidljiv na iznad prikazanoj karti američkog numeričkog modela GFS, a čija se vizuelizacija radi na našim serverima. Sa svojom pozicijom na zapadu Evrope, on će pumpati topao vazduh sa severa Afrike na područje centralne i južne Evrope.

Stabilizacija od četvrtka, ali kratkog daha

Stabilizacija vremenskih prilika uz razvedravanje očekuje se u delu zemlje već u sredu u drugom delu dana, dok će u četvrtak do delimičnog razvedravanja doći u svim predelima. U četvrtak i petak preovladavaće malo do umereno oblačno vreme sa dužim sunčanim periodima, a uz duže sunčane periode uslediće i porast temperatura.

Stabilno vreme međutim kako stoje stvari potrajaće najdalje do subote, u najboljem slučaju do nedelje. Prema aktuelnim simulacijama globalnih numeričkih modela u danima vikenda treba očekivati novu prolaznu promenu vremena uz kišu i zahlađenje, a mogući su i pljuskovi praćeni grmljavinom.

Od četvrtka iznad 15°C, u petak i subotu oko 20°C

Maksimalne temperature od četvrtka do nedelje biće iznad 15°C. U petak i subotu temperature će se kretati uglavnom između 17 i 21°C, a na zapadu zemlje mogao bi biti izmeren čak i koji stepen više. Istovremeno, uz košavsku situaciju, najhladnije bi bilo na području Timočke i Negotinske krajine gde temperature ne bi prelazile ni 15 stepeni.

Dnevne temperature u subotu (GFS) - 15. okt 2016
Dnevne temperature u subotu (GFS) – 15. okt 2016

Kriterijumi Miholjskog leta neće biti ispunjeni

Na našem portalu, u vrlo detaljnom tekstu objavljenom još daleke 2011. godine (kada smo počinjali sa radom), možete pronaći i definisane dekadne vrednosti temperatura koje određuju pojam Miholjskog leta.

O Miholjskom letu u II dekadi oktobra govorimo u slučaju kada je u najvećem broju dana u toj dekadi Tmax bar 21 stepen, a Tmin bar 10 stepeni.

O Miholjskom letu u III dekadi oktobra govorimo u situaciji kada je u najvećem broju dana u toj dekadi Tmax bar 19°C, a Tmin bar 10°C.

Kako će tokom druge dekade oktobra u većini dana maksimalne dnevne temperature biti niže od 20°C, jasno je da nema govora o Miholjskom letu. Svega 3-4 dana sa zapravo uobičajenim oktobarskim temperaturama nisu dovoljni za Miholjsko leto. Srednjoročne prognoze govore da će i tokom treće dekade oktobra temperature biti uglavnom u granicama proseka ili ispod, pa tako postaje sasvim jasno da Miholjsko leto ove godine praktično nećemo ni imati.

Mnogi mediji i portali pisali su o nekakvom Miholjskom letu krajem septembra, međutim o tome nema govora. Rekli smo već ranije da se Miholjsko leto javlja najčešće u OKTOBRU, i da je to najlogičnije s obzirom na činjenicu da je oktobar CENTRALNI jesenji mesec u klimatologiji, što znači da nema skoro nikakvog osnova govoriti o Miholjskom letu u septembru (kao poznoletnjem/ranojesenjem mesecu) ili novembru (kao poznojesenjem/ranozimskom mesecu), jer u ta dva rubna jesenja meseca se često smenjuju i prepliću periodi sa raznovrsnim karakteristikama, pa samim tim je i vreme nepostojanije.

Podeli
Jedan od osnivača i urednika sajta MeteoPlaneta, inicijator osnivanja i sadašnji predsednik Udruženja EkoMeteos. Rođen je 1993. godine u Zrenjaninu. Meteorologijom je počeo da se bavi sa svojih 9 godina, a prognozama i analizama vremena od svoje 13. godine. Njegove preokupacije su studije, ali i sve vezano za Udruženje EkoMeteos. Glavni je prognostičar i programer našeg tima. U meteorologiji ga najviše zanimaju prognoze, ali i tehnička meteorologija – automatske meteorološke stanice, radari…